Beogradski koncert grupe
"The Jon Spencer Blues Explosion" razbio je sve eventualne nedoumice o ovom bendu.
Džon Spenser(Jon Spencer), Džuda Bauer(Judah Bauer) I Rasel Simins(Russell Simins) jedan su od najvećih, najžešćih I najpravovernijih rok bendova na planeti.Ovaj njujorški bend miksujući zamršenu estetiku i primalnu bluz energiju već skoro petnaest godina opstaje kao potpuno apartna pojava na svetskoj rok,bluz,pop ili garaž sceni.
Džon Spenser,šoumen,seks simbol I majstor rok mitologije uz pomoć svog gitaroškog partnera Džude Bauera za naš list otkriva deo "Blues X" tajne.
Kako bi Spenser sam rekao:

"Ladies and gentlemen,
THE BLUES EXPLOSION !!!"

Z: Don Haulend i Džefri Evans su pre izvesnog vremena održali koncert u našoj zemlji...
Spencer: Zaista?!? Kada?
Z: Pre nekoliko meseci.
Spencer: I kako je bilo?
Z: Sjajno, i više od toga.
Spencer: Jesu li svirali zajedno ili...?
Z: Haulend je svirao sa svojim bendom Bassholes a Evans solo.Odsvirali su i nekoliko pesama zajedno.Vi ste proveli izvesno vreme u Memfisu u njihovom bendu,čuvenim Gibson Brothers, po čemu pamtite taj period?
Spencer: Bilo je to izuzetno doba.Naučio sam puno od Džefrija Evansa i Dona Haulenda.Bili su moji učitelji.
Z: Ubrzo potom nastaju i Blues Explosion.Jeste li se u to vreme osećali kao lideri novog garažnog zvuka ili kao najrelevantniji sledbenici grupa poput Panther Burns?
Spencer: Možda pomalo od oba, znate.Mi smo definitivno bili inspirisani Tav Falkom i njegovim Panther Burns i kao što sam već rekao Gibson Brothersima.Za mene je uvek postojala garažna scena i ona je bila i ostala moja ljubav.Mislim da smo sa Blues Explosion pokušali da napravimo nešto vrlo jako.Poletno, da se tako izrazim.
Z: Album "Extra Width" je sniman u Memfisu u "Easley Recordings" studiju. Ovaj studio od velikog značaja za rokenrol devedesetih godina je nedavno izgoreo....
Spencer: Žao mi je što to čujem...Rado se sećam tih sešna, bio je to odličan studio a Dag Izli i njegov saradnik Dejvis Mekejn divni ljudi.Izli je takođe i prvi muzičar koji je ikad gostovao na nekom našem snimku.
Z: Ako bi ste morali da opus Blues Explosion podelite na dva dela,dve etape koji bi momenat bio preloman?
Spencer: Mislim da bi ste verovatno mogli uzeti prve tri ploče do albuma "Orange".Bio je to period kada smo se veoma brzo razvijali.Mislim da naš razvoj od tog momenta nije bio tako naglašen.
Z: Postoje različita mišljenja o vašem radu s brojnim producentima.Neki tvrde da ste ovim kolaboracijama izgubili identitet dok drugi pak tvrde da ste na taj način kreirali novi.
Spencer: Pa, mi kao bend želimo da se kad snimamo ploču proširimo na neki način.Kao muzičkim fanovima stalo nam je do produkcije i uopšte tradicije muzike pa i samog procesa snimanja albuma.Biti u mogućnosti da radiš u studiju kakav je "Easley" na raritetnoj opremi i to sa nekim uvaženim producentom za nas je veliko uzbuđenje i izazov.
Z: Napravili ste i nekoliko snimaka s memfiskim guruom rokenrola Džimom Dikinsonom....
Spencer: Tako je....
Z: Jeste li ikad razmišljali o celom albumu s njim kao producentom?
Spencer: Ja već jesam snimio album(projekat Spencer Dickinson - prim.aut.) s njegovim sinovima Luterom i Kodijem a Džim ga je producirao.Izašao je 2000. godine ali samo u Japanu.Ove jeseni će biti reizdat za ostatak sveta.
Z: Kako možete uporediti dva poslednja Blues Explosion izdanja, albume "Plastic Fang" i "Damage"?
Spencer: Pa, "Plastic Fang" je sniman sa samo jednim producentom Stivom Džordanom(poznat kao saradnik Kita Ričardsa - prim.aut.) i to na vrlo tradicionalan način."Damage" je napravljen s čitavom grupom ljudi i puno je raznovrsniji u pristupu produkciji i zvucima.Puno smo naučili snimajući "Plastic Fang" s Džordanom i ta saznanja primenili na "Damage".
Z:Gde vidite Blues Explosion na današnjoj, modernoj rok sceni?
Spencer: Garažna scena je moja najveća ljubav i mislim smo srcem još uvek njen deo.Poslednjih godina su neki garažni bendovi postali vrlo popularni u mejnstrimu.Blues Explosion su uvek bili deo te scene a u isto vreme jedinstveni i potpuno na svoju ruku.

JUDAH BAUER



Z: Koliko je boravak u Memfisu tokom "Extra Width" sešna uticao na vas?
Bauer: O Memfisu i tamošnjoj muzici danas znam mnogo više nego u to doba. Tada sam bio tek novopreobraćeni vernik tog zvuka.Sam boravak u gradu je za mene bio veoma uzbuljiv i inspirativan.Tamo se sve dešava tako spontano i brzo.Bili smo u sred turneje i imali tek nekoliko grubo definisanih pesama.Dobar deo te ploče je napisan u samom studiju."Easley Recordings" ima značajan istorijski bekgraund, to je nekada bio studio "The Mar-Keysa". Zastrašujuće je bilo kada se tamo jednom prilikom pojavio i Rufus Tomas glavom i bradom.Tako uvek biva kad sretneš nekog heroja iz detinjstva.
Z: Jeste li bili upoznati s muzikom Ar El Bernsajda(R.L. Burnside) pre nego što ste zajedno snimili album "A Ass Pocket of Whiskey"?
Bauer: Naravno.Ali ne dugo.Tek oko šest meseci.Bilo ga je teško pronaći.On je potpuno van regularnih bluz tokova.Slušali smo njegovu muziku na turneji,putujući.Naročito album "Too Bad Jim".Džon je razgovarao sa Robertom Gordonom velikim rok publicistom iz Memfisa i on nam je pomogao da stupimo u kontakt s njim.Tako je Ar El nastupao na nekim našim koncertima, svirao pred našom publikom i bio odlično prihvaćen.Mnogo znači biti u društvu jedne prave bluz legende.Ar El ima veliko srce.Bilo je veoma velikodušno od njega što je pristao da zajedno snimimo album.
Z: Vaš drugi bend "Twenty Miles" naročito na novijim snimcima neguje nešto klasičniji "singer-songwriterski" metod od Blues Explosion.
Bauer: Rekao bih da su "Blues Explosion" "party" bend, donose vam dobar provod."Twenty Miles" su nešto suzdržaniji.Možda je to i zbog toga što uglavnom sve radim sam, a sam sa sobom teško možeš napraviti žurku(smeh).Ja tragam za pesmom moćne atmosfere kakva je "Moaning at Midnight" Haulin Vulfa na primer.
Z: Imate li omiljenu Blues Explosion ploču?
Bauer: Neee, pre postoje pesme koje volim i one koje mi se manje dopadaju.Ponosim se svim našim delima.
Z:Možda omiljenog producenta?
Bauer: Bilo je puno dobrih. "DJ Shadow" je, recimo, genijalan.Ipak, pretpostavljam da se Džim Voters najbolje uklopio u ono što mi radimo.
Z: Jesu li na početku karijere Blues Explosion doživljavali sebe kao lidere novog garažnog zvuka ili najuspešnije sledbenike Panther Burns ili Gibson Brothers?
Bauer: I jedno i drugo.Ljudi su u to vreme govorili da pokušavamo da pokrademo "The Cramps" što je potpuna besmislica.Ja ne obraćam previše pažnju na spoljni svet...i ovako sam valjda dovoljno zauzet... ali sam tokom godina naišao na dovoljno bendova koji su tvrdili da smo mi na njih uticali.Ali, uglavnom verujem da je većina ovih grupa poput "The White Stripes" i "Black Keys" prosto slušala istu muziku kao mi.Isti "blues shit".Od velikog je značaja to što su sredinom devedesetih počela da se pojavljuju CD reizdanja ploča koje je ranije bilo nemoguće nabaviti.Ovo je mnogo uticalo na dalji razvoj rok muzike.
Z: Kakvu muziku slušate kod kuće? Šta Vam je na"iPod- ?u" u ovom momentu?
Bauer: Trenutno Blind Boys of Alabama. Kod kuće slušam kantri muziku. Kantri muzičari su najbolji svirači. Ne slušam previše svoje savremenike. Nemam utisak da su mnogo bolji od mene. Gitaristi i autori kakav je Vejlon Dženings, Džejms Barton ili Kit Ričards to je ono što me fascinira. Istina, Kit nije kantri gitarista(smeh) ali me u svako doba oduševljava i inspiriše.

Vrh strane